Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Duh vremena i poslovni moral". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


DUH VREMENA I POSLOVNI MORAL
UVODNA RAZMATRANJA:
PREGLED DUHA VREMENA I STATUS MORALA
Ljudi, kao delatna bića, u epohalnim odsečcima vremena delali su u duhu vremena i ispostavljali su teorijska opravdanja kao legitimna opravdanja s jedne strane, a s druge strane neki ljudi su tragali za teorijskim i praktičkim posredovanjem tog vremena sa svrhom drugog i drugačijeg života ljudi u zajednici.
Vreme starih bilo je itekako vreme bogato mnogim događajima koji su i danas na delu, te sledstveno tome ti događaji su postali predmetom kritičkog promišljanja. Otuda pitanja/problemi iz političkog, moralnog, ekonomskog i pravnog života su neprekidno bili u vidokrugu kritičke obrade i htenja ka boljem i pravednijem životu u polisu. Te pitanja političkog uređenja, rata i mira, uspostavljanja imperijalnog atinskog svetskog poretka, te ekonomskog života i uspostavljanja monopola, te običajnog a potom moral-nog delanja čoveka i htenja dobrog i vrlinskog života u polisu koji se posreduju zakoni­ma bila su pitanja koja su zaokupljala pažnju svih mišljenju sklonih ljudi. U kritičkom razgovoru Sokrata i sofista prevrednovala se hesiodovsko-homerska misona matrica života starih uputivši se na put pojma dobra i razlici prema: mitološko/bajkovitom obi­čaju s jedne strane, i s druge strane relativnom promišljanju dobra i istine. Sokratovo mišljenje je nagovaralo da znanje dobra je dužnosno i u smislu činjenja dobra koje je počivalo na pretpostavci da čovek prvo treba da sazna šta on jeste i da se u delu to jeste razaznaje. Znanje, a što je isto što i delo svedočilo je o čoveku kao pojedincu: građa-
ninu polisa u njegovom životu: ekonomskom, moralnom i pravnom u polisu. Time je pređen put mišljen sa stanovišta morala od ethosa ka hexisu i ka ethosu, odnosno od Hesioda i Homera preko sofista i Sokrata ka Platonu i Aristotelu sa htenjem moralnog posredovanja života ljudi u polisu.
Prema tome, u ekonomskoj dimenziji vreme starih proizvodilo je takav život koji je praktikovao i ikonomiju i hrematistiku što je za posledicu, u filosofskom smislu, imalo teorijsko promišljanje kritičke prirode kod npr. Platona, Ksenofonta i Aristotela. Njihovi uvidi stanovali su u zahtevu potrebe drugačijeg odnosa teorijskog, praktičnog i poietičkog života u zajednici.
Platon stoji na stanovištu da unutar praktičnog života, odnosno delanja, političkog, moralnog, ekonomskog i pravnog prednost daje ideji upravljanja polisom, odnosno političkog, koje je posredovano vrlinama razuma, hrabrosti i umerenosti. Taj sintetski razgovor prisutan je u ekonomskom životu polisa, koji se odvija na zajedničkoj svojini, a ona je obeležje ukupnog čovekovog života od porodice, vaspitanja i obrazovanja do ekonomije i politike. Duh vremena je neprestano progovarao da je polis stariji i prvo­rodniji od svakog pojedinca, porodice i staleža. Polis je između ostalog, posredovan zakonom uređenim državnim poretkom, jer u protivnom na delu bi bio ,,rat svih protiv svih" kao što to Platon piše u delu Zakoni.
Ksenofont1 u svom delu Ikonomija, na manje teorijski a više empirijski način tema­tizovao je upravljanje domaćinstvom pri čemu gospodar između sebe i robova stavlja nadziratelja koji je moralan i znalac, budući da pravedno postupa sa robovima jer dobro obavljen posao nagrađuje, a loše obavljen kažnjava i za taj posao je i on sam dobro nagrađen. Uz to on ima znanja iz matematike, astronomije i statistike koja mu služe za raspored poslova i njihovo vreme vršenja. Taj isti princip primenjuje i gospodarica u vršenju kućnih poslova budući da između nje i robinja angažovana je žena koju naziva redušom. Prema tome, upravljanje domaćinstvom mora biti moralno, a ono će biti ta­kvo ako je i sam upravitelj/nadziratelj moralna osoba.
...

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]